Бели Анђео

Загонетни поглед Белог анђела
Бели анђео осликан је у живопису композиције „Мироносице на Христовом гробу“ на јужном зиду цркве Вазнесења Христовог манастира Милешева, једна је од најлепших фресака Србије. По својој лепоти спада међу драгуље српске уметности средњег века.
Фреска је настала у XIII веку. Од непознатог је аутора. Одликује се слободним и широким потезима уметника који јој даје монументалност. У XVI веку фреска је била пресликана. Тако је Бели анђео од очију јавности био скривен све до XX века када је ова црква рестаурирана и горња слика уклоњена. Горња фреска је сачувала Белог анђела од пропадања или намерног уништења, да би 23. јула 1962.г. у виду сателитске слике Бели анђео прелетео Атлантик представивши „стару даму“ Европу становницима „Новог света“ – Северној Америци. Нешто касније, исти сателитски сигнал са сликом Белог анђела послат је у свемир према могућим ванземаљским облицима живота, јер је Бели анђео одабран за симбол свеколиког мира.

Бели анђео је осликан у живопису композиције „Мироносице на Христовом гробу“ манастира Милешева, и као такав нигде другде. Лепота Белог анђела побуђује дивљење, савршенство и истинску наду. Крупне очи Белог анђела, светле плаве боје, носе поруку мира и љубави. Очи белог анђела казују о Христовом Васкрсу. Поглед Белог анђела је загонетан, који се по снази и савршенству изједначава са загонетним осмехом Монализе. У томе је Бели анђео јединствен.
Догађај „Мироносице на Христовом гробу“ забележен у Светом писму, осликан је живописом у манастиру Милешева. Осликава долазак две жене мироносице на Христов гроб, у недељу ујутру, после Распећа, да би, по обичају, тело помазиле миром. Мироносице наилазе на разваљен улаз у гробницу. Улазе унутра и уместо Христовог тела налазе посмртне повоје којим је тело било умотано. Испред улаза у гроб мироносице срећу анђела обученог у белим хаљинама, који им саопштава радосну вест о Васкресењу. Анђео обучен у бео хитон, седи на каменој коцки, у десној руци држи штап браон боје, а левом руком мироносицама показује место Христовог Васкрснућа и његов празан гроб. Испод анђела су уснули војници који су требали да чувају гробницу и спрече Христове ученике да тајно однесу Христово тело и тиме његову славу учине већном и трајном од оне коју је стекао за живота.
На живопису „Мироносице на Христовом гробу“ анђео који седи је назван Белим анђелом. Име је добио по хитону беле боје који носи. На живопису он не представља неку посебну врсту анђеоских бића или неког посебног представника ове небеске војске, већ представља Анђела Господњег, Арханђела Гаврила.
Бели хитон, односно хаљине Белог анђела, не представљају његову свакодневну одећу већ свечано рухо, где бела боја симболизује светлост и радост Васкресења. На свим другим фескама као нпр. Сабор арханђела, Благовести и др. Бели анђео је осликан у другим хаљинама, обољеним хаљинама, са јасним ознакам свог анђеоског чина који га разликује од других бестелесних сила у овој небеској хијерархији.
На рамену леве руке налази се попречно постављена жута трака за коју се не може рећи да симболизује његов чин.

Фреска „Мироносице на Христовом гробу“ својом лепотом и савршеном композицијом вековима импресионира, и то не без разлога, јер Бели анђео доноси потпуни склад живопису, одише бескрајном вером и надом, носи поруку љубави и мира а насликан је тако да посетиоца у цркви гледа директно у очи, без обзира из ког угла се посматра.
Очи Белог анђела су крупне, светле боје, загонетног погледа. Оне носе поруку мира и љубави. Говоре о Христовом Васкрсу. Казују о Божјем дару – имати здарве очи, очуван вид, добру визуализацију. Захваљујући здарвим очима и светом виду, Бели анђео је видео светли тренутак човечанства – Христов Васкрс. Јединствен тренутак који је могао да види само он – Бели анђео. Зато су његове очи, крупне, светле, пуне живота, љубави и мира.

Поглед Белог анђела је загонетан.

Поглед Белог анђела посетиоцу говори и показује на нешто што се догодило. То је поглед који истовремено открива и скрива тренутак Христов Васкрса. Само је Бели анђео видео Христов Васкрс.
Зато је његов поглед загонетан, тајанствен и вечито трајан.
Иконописци загонетни поглед Белог анђела поистовећују са загонетним осмехом Монализе.

извор: http://www.serb-ophthalmology.rs

Бели Анђео

Бели анђео је осликан у живопису композиције "Мироносице на Христовом гробу" цркве Вазнесења Христовог манастира Милешева. "Мироносице на Христовом гробу" представља једну од најлепших фресака Србије. Својом величанственошу, узвишеношћу и мистичношћу Бели анђео је издвојен из контекста живописа " Мироносице на Христовом гробу" и као такав егзистира као самостална целина. Крупне и светле очи Белог анђела откривају значај здравих очију које у исто време побуђују дивљење, савршенство и истинску наду. Поглед Белог анђела је загонетан. То је поглед који свету носи свеколики мир. Фреска "Мироносице на Христовом гробу" је од изузетног значаја за историју Србије, једног времена, српске медицине, српске офталмологије, цркве која приказује прошлост и осветљава будућност Срба.
Икона димензија: 26х36 цм
техника: пигменти и јајчана емулзија
врста позлате: шлаг-метал

next
Свети Лука
  1. admin says:

    Praesent venenatis metus at tortor pulvinar varius. Vivamus euismod mauris. Nunc nec neque. Proin sapien ipsum, porta a, auctor quis, euismod ut, mi. Cum sociis natoque penatibus et magnis dis parturient montes, nascetur ridiculus mus.
    Pellentesque ut neque. Maecenas nec odio et ante tincidunt tempus. Aenean ut eros et nisl sagittis vestibulum. Nullam vel sem. Praesent adipiscing.
    Ut non enim eleifend felis pretium feugiat.. Donec vitae orci sed dolor rutrum auctor. Nam adipiscing. Nullam nulla eros, ultricies sit amet, nonummy id, imperdiet feugiat, pede.
    Morbi mattis ullamcorper velit. Etiam imperdiet imperdiet orci. Phasellus magna. In auctor lobortis lacus. Aenean viverra rhoncus pede.

Write a Reply or Comment