Господ Исус Христос
Исус Христос Пантократор 1260/70 г. Манастир Хиландар- Атос
Трећа четвртина XIII века. Пандан претходној икони на иконостасу некадашње главне цркве, задужбине Стефана Немање. (Знак прстима иконописан је са великим утицајем античких извора). У другој половини 13. века у иконографији доминирају класични идеали. У иконе Христа и Богородице из манастира Хиландар на Светој Гори (1260-их година), присутна је класична форма, сложени иконопис и хармонија, нема напетости, напротив, жив, спокојан и конкретан поглед Христа. У ове иконе византијска уметност дошла је до максимално могућег степена блискости Божанског са човеком. У годинама 1280-90 уметност је наставила да прати класичне оријентације, али у исто време појавила се особена монументалност, са снагом и акцентом на технике. На многим иконама Господа Исуса Христа приказано је благосиљање руком. Такође, у рукама Христос држи Јеванђеље. Овај тип икона назван је Христ Пантократор, што значи ,,Свемогући,,. Тумачење образа Христа Пантократора указује на Исуса Христа као јединог истинитог Бога, Творца и Сведржитеља света. Теологија икона Христа Пантократора односи се на догађаје Вазнесења Христовог на Небо са десне стране Бога-Оца и на апокалиптично јављање Христа у Слави и Његов други долазак. Лик Христа Пантократора у укупном саставу храма заузима централни положај- Христ у куполама храма, као и први ред са десне стране иконостаса Светих двери олтара. Поред тога, икона Христа – је главна храмовна икона сваког иконостаса.
